Послушајте „Посело у Шаргану“, јавно снимљену емисију „Село весело“, 8. априла 1986. године.

Књига „Село се весели“ садржи 365 одабраних веселих записа из, више од две деценије најпопуларније, радио емисије „Село весело“.

Збирка доскочица на сеоски начин настале од овдашњег народа, знаног и назнаног, спонтано – на мах. Шале су после препричаване, допуњаване, дотераване, „премештане“ из села у село, али су углавном остајале у локалу – у свом атару.

Понеко од весељака је понешто и записивао, али врло ретко и објављивао. Онда су се седамдесетих и осамдесетих година прошлог, двадесетог века, на таласима Радио Београда појавиле две забавне емисије „Село весело“ и „Клуб раноранилаца“. Уређивао их је Јован Алексић. Сценариста за „Село весело“ био је Драгиша Божић, а за „Клуб раноранилаца“ Алмира Котло.

Обе ове емисије су се бавиле и сакупљањем народних умотворина насталих после Вука Караџића, па су душу дале за записиваче. Тако записане приче су се преко радио таласа враћале народу; био је то узајамни поклон – сви за све. Већи део ових веселих причица налазио се после и у неколико свезака које су интерно штампане. Из тих свезака и архиве приређивача настаје и ова интернет страница. По завршетку овог електронског издања биће објављен и списак преко две стотине записивача.

Приређује: Драгиша Божић
Напомена: Читање на овом сајту је слободно – бесплатно.
За могућност коришћења у друге сврхе обратити се приређивачу.

Здрави и весели били!

 

СВАКО ЈЕ ЛУД НА СВОЈ НАЧИН,

РЕЧЕ ЂАВО И СЕДЕ У КОПРИВЕ!

1
Један домаћин у мом крају је намерно запалио сламу у својој авлији. Кад су га питали, што је то урадио, он је рекао:
– Хтео сам да дође и комшија да гаси, па да га слатко испребијам и питам, шта ће он у мојој авлији?

2
– Бре комшинице, чистио сам свињац, па ме изедоше буве!
– То је, бар лако, комшија. Узми па се намажи бензином!
– А зар бензин тера буве?
– Па кад тера ауто, како неће буве?

3
– Ајде, Радиша кажи право, јеси ли пред целим комшилуком рекао, да је пола моје фамилије шашаво и ћакнуто? Питам те, ’оћеш ли да повучеш реч, или да се судимо?
– Повлачим реч… И тврдим, да пола твоје фамилије није шашаво и ћакнуто!

4
Отишао један из Осретка код рођака у Сребреницу. Кад је било време да се руча, пита домаћин:
– А шта би волео за ручак?
На то ће гост из Осретка:
– Дај ти нешто лијепо као за господина, а да буде доста као за сељака!

5
У Поцерини је обичај да се гостима изнесе сир са младим кајмаком. Пита један гост:
– А што си ти домаћице, у тањир ставила тако много сира, а овако мало кајмака?
Вели она:
– Сир стављамо да се једе, а кајмак мећемо да се види колико је ко безобразан!

6
Некада су учитеља звали на славу и преславу. Стављали га у прочеље совре, поред попа и кмета…
Данас, трећег дана после славе, домаћица спреми замотуљак у старе новине па каже детету:
-На, понеси учитељу, да се не баци!

7
Славио један домаћин светог Јована, али усред ручка дође до свађе и туче. Једни гости се дохватише врата, а неки пролетеше кроз прозор.
Зграби домаћин пушку, па испали за гостима, да му се у кућу не враћају. Кад их је растерао, уђе у кућу, подигне угашену свећу са земље, запали је, прекрсти се пред иконом и рече:
– Извини, свети Јоване, дошли нам ђаволи на славу!

8
Има једна прича у којој се каже, како су се муж и жена посвађали у суботу, а у недељу су им дошли гости. Да не би гости приметили да њих двоје не говоре, жена је, кад год би донела ново јело, говорила мужу:
– Човече, нуди госте да ручају!
Досади то женино опомињање човеку, па љутито повиче:
– Жено, немој сад да једеш оно што се не једе!.. А, ви гости, изволите, ручајте!

9
– Видим, комшинице, да вам је ноћас целу ноћ горело светло у авлији… Да вам се није прасила крмача?
– Ма јок, комшија!.. Јуче је свекар попио краву на вашару, па се целу ноћ телио!

10
Разговара отац са сином, па каже:
– Целог века сам радио и мучио се, док смо стекли ово што имамо… Нову кућу на спрат, силос, трактор и остале машине…
Вели син:
– Ништа ти, оче, не брини. Чим ти умреш, ја ћу све то да распродам, да се не мучим као ти!

11
– Чујеш комшија, син ми је запалио сламу!
– Је си га ударио?
– Нисам, јер би ми после запалио и сено!

12
Каже отац:
– Чедомире, чедо очево, иди ископај онај пањ, доле у њиви, да више не обилазимо око њега кад оремо!
Оде Чедомир, чедо очево, па вадио пањ летњи дан до подне. Откопавао, ударао, љуљао пањ… Хуктао, знојио се и већ му дојадило, кад наиђе баба Савка:
– Помаже бог, Чедомире!
– Ама бабо, он помаже оном ком не треба, а ком треба, он неће!
– Неће, дабоме! Ако си мислио да ти бог копа пањеве, што си почињао? Него, благо баби, млад си, јак си, замахни тим будаком из све снаге… Не бој се, нећеш доле ударити оца у главу!
– Море, баба Савка, кад бих знао да је он доле, чини ми се, од једног замаха бих извадио пањ.

13
Испрошена ћерка плаче, па каже родитељима кроз сузе:
– Мајко, жао ми је да те оставим!
На то ће отац:
– Ако ти је жао, ти и њу поведи!

14
– Пријатељу, како су ти синови?
– Па, тако-тако!
– Како, тако-тако?
– Један je добро, a други се оженио!

15
Разговарају мајка и син.
– Добро сине, што чекаш, што се већ једном не жениш?
– Женићу се мајко! Ајде кажи, бирај… Волиш ли Војвођанку, или Босанку, хоћеш да доведем Далматинку, или би више волела Црногорку?…
– Доведи сине коју хоћеш, мени ће свака бити црно-горка!

16
– Мајко, да те нешто питам…
– Питај, сине!
– Шта мислиш да је боље, да прво купим ауто па да се оженим, или да се прво оженим, па да купим ауто?
– Сине мој, или прво ауто купио, или се прво оженио, обе регистрације ти се црно пише!

17
Сретоше се два пријатеља на путу, па ће један:
– Има ли у твом селу каква добра девојка? Оженио бих сина!
Док ће овај:
Колико се сећам, ти си правио свадбу прошле године?
– Јесам, али овако је то било… Кад смо дошли са сватовимау авлију код пријатеља, извели су девојку без ниске дуката, па смо се вратили са сватовима натраг.
– Шта сте радили са толиким јелом и пићем?
– Неко је из сватова рекао, да она није ни била за нашу кућу, па смо јели и пили… Веселили смо се три дана, што је нисмо довели!

18
Питали једног, који је дошао жени на мираз:
– Како ти је у жениној кући!
– Живим ко жаба у стрњишту… Где год скочим, убодем се!

19
Дошао кум у госте, па му кума каже:
– Вала куме, само да ми се ожени и трећи син, да добијем и трећу снају, не би жалила умрети!
– Кумо моја, поред три снаје нећеш се чути да си жива у кући, те ни не мораш да умиреш!

20
Стигле расне краве у село, па ветеринар објашњава jедноj жени, како са кравом да поступа.
-Ако хоћеш да ти даје много млека мораш је и много пазити. Тражи суво испод себе, мораш је појити млаком водом… Не смеш на њу викати… Њој смета и ако пас лаје и петао кукуриче Није добро чак ни да је ујутру р а н о будиш. Што је касније музеш, даће више млека!
Слуша све то ова жена, па ће рећи:
-Значи, сад не смем викати, ни рано будити, ни краву ни снају!

21
Хтео ја са мојом снајом да се свађам, па јој све скамаришем, а она се поклони па каже:
– Хвала тата, да сте тако културни! Али, пас лаје, ветао носи и до мојих родитеља не доноси. Нећу ја да се свађам! Ја сам дете правилно васпитано. Зато ћу само фино да вам кажем – ко се блесав родио, блесав ће и да умре!

22
– Како живиш, комшија?
– Добро!
– Како те ноге служе?
– Е, од како сам добио снају, више ми ноге нису ни потребне!
– Како то?
– Па, снајка кад види да долазим кући, каже: „Ево га матори, доноси га враг!“ А када нисам код куће, па неко пита за мене она каже: „Ко зна где је, однео га враг!“

23
Потукле се снаја и свекрва, па кад је свекрва видела да ће је снаја истући, повиче сина:
– Брани ме!
– Кад си видела да ниси јача, што си започињала?
Одговори син.

24
Дошао човек код ковача.
– Молим те, мајсторе, клепај ме тамо где могу да будем најоштрији!
Чуди се ковач:
– А што ти треба да будеш исклепан?
– Треба ми. Ја кажем снаји – Ајде, помузи краве! – а она мени:
– Јаој, бабо, ала си туп!

25
Орао Сретен. Орао три дана сам, и нико ко је туда пролазио није му пожелео – срећан рад.
Четвртог дана, довео Сретен жену да му у орању води волове. Жена лепа, па ко год покрај њиве прође, повиче:
– Сретан рад, Сретене!
Сретен ћути. На то ће жена:
– Онај ти Сретене рече – Сретан рад! Што си му оћутао?
– Нека море, само ти води волове. Не каже он то мени. Ако хоћеш, ти одговарај! Ја већ три дана орем, и нико да ми каже ни – добар дан!

26
Комшија нешто мајсторише по авлији… Пита га комшиница:
– Шта то радиш комшија?
– Правим кућицу за кера!
– Што тако велику?
– Морам и ја негде преноћити, кад се вратим касно из кафане, а жена неће да ме пусти у кућу!

27
Док је била девојка, ја сам говорио, она је слушала.
Кад смо се узели, она је говорила, а ја сам слушао.
Сада смо остарили, обоје говоримо, а комшилук слуша.

28
Баба Анђа дотерала овце и успут донела пуно крило иверја. Баци ивер на цепало, па љутито рече:
– Ђаво га однио, успут ми спала марама, а ја држи обема рукама пуну сукњу иверја, нисам могла поново да се забрадим. Код врата сретох поштара… Е, жив ме стид уби, што ми беше спала марама…
– Јесте, убио те стид због мараме, – вели деда, – а није због сукње, коју си, носећи иверје, дигла изнад колена?

29
Пошаље жена човека да сиђе у село, по разне потребе.
Муж опреми магарца, купи све што је жена рекла, али успут сврати у кафану и добро се накваси. Кад је био близу куће, запева:
Ево мене и колеге мога,
ајде жено, пољуби једнога!
Жена изађе пред магарца, пољуби га и рече:
– Е, баш ти хвала што си донео ствари које је мој магарац купио. Да није тебе и твоје магареће памети, овај се мој човек никада не би знао вратити кући.

30
Разговарају двоје старијих, удовац и удовица.
– Ајде, Сретене, да се нас двоје узмемо. Ти имаш лепог бика, а ја имам расну краву, па ћемо имати лепо теле!

31
Једног дана, разболи се човек и леже у кревет. Пита жену комшилук:
– Како живите?
Жена не може да буде с миром, неко вели:
– Богме, ми сада живимо у неизвесности. Он се боји да ће да умре, а ја се бојим да неће да умре… И тако, живимо у неизвесности.

32
Хтео један домаћин да има прасиће од добре расе, па реши да крмачу одведе чак у друго село код нераста. Кад је нераст приступио крмачи, пита власника:
– Је ли пријатељу, како ћу да знам да ли је остала супрасна?
– Ако ујутру пије воду, а не једе, значи да није. Потерај поново!
Ујутру, погледа овај, а крмача пије воду. Натовари он крмачу, па хајд опет код нераста. Онај му опет каже:
– Ако ујутру пије воду, а не једе, доведи је поново!
Кад је свануло, каже овај жени:
– Види жено, да ли крмача пије воду или једе?
Оде жена, па се врати…
– Шта ради крмача? – пита човек.
– Ено је, попела се сама на приколицу, и чека да је однесеш код нераста!

33
Један домаћин купио овцу. Кад је дошао кући, примети да је овца ћорава. Онако љут, упути се чак у треће село, код оног што му је ћораву овцу продао,
– Је ли бре, пријатељу, што ми ти јутрос продаде ћораву овцу?
Сад се зачуди овај што је продао овцу:
– Баш ме чуди да ти смета ћорава овца… А не смета ти што си ти ћорав, па не видиш шта купујеш!

34
У вршају, стао Лала, према сунцу нешто пипа по длану…
– Хеј! – виче му онај што преврће сламу. – Шта радиш?
– Вадим трн из руке!
О, мај, а шта ћеш назиму радити?

35
У селу био један бекрија, па су га питали:
– Чега би се радије одрекао, жене или вина?
Каже он:
– Зависи, колико је година жени, а колико вину?

36
Пита човек једну бабу на пијаци:
– Пошто јаја, стара?
– Два динара!
– Како тако јевтина? Јесу фришка?
– Јесу!
– А, шта ако у њима нађем пилиће?
– Онда ћеш ми доплатити!

37
Срели се на преслави неки даљи род Миланка и Славомир, па разговарају:
– Миланка, шта урадисте… Шљиве вам добро родиле, јесте ли их савладали?
– Вала, једва, мој Славомире! Синови су млатили стојећи, снаје су купиле чучећи а мој, чича и ја, све седећи.
– Како сада, пију ли?
– Мој чича попије по неку седећи. Снаја флашом, стојећи. А синови, започну стојећи па онда седећи и заврше лежећи!

38
Светио поп водицу за неког летњег свеца. Кад је дошао у једну кућу, пита домаћицу
– Имаш ли тазе воде?
– Немам! – вели она.
– Имаш ли свећу!
– Немам, попе!
– Имаш ли, барем тамјана?
– Ма, немам попе!
– Каква си ти домаћица, кад ништа у кући немаш?
– А какав си ти мајстор свог заната кад немаш ништа од алата?

39
– Где си био, Лука?
– Био сам у Тополи!
– Што си ишао у Тополу?
– Ишао сам да купим тестију!
Што си ишао чак у Тополу, кад су ти ближи Страгари? Баш си луд човек!
– Јесу Страгари ближи, али тестије у Страгарима нису глеђосане изнутра.
– Ни та из Тополе није глеђосана изнутра!
– Е, јесте! – повиче Лука и тресну тестију о земљу. Ево, видиш да је глеђосана!

40
Да се забрани сејање ових сорти лука:
КРКАН-лук,
КУКАВИЧ-лук,
ШЕН-лук,
ЏАБА-лук,
ЛОПОВ-лук,
ЈАВАШ-лук, а посебно –
БЕЗОБРАЗ-лук из чијег су семена настале све горе наведене сорте.

41
По угледу на људе, мишеви су одржали збор, са једном тачком дневног реда – КАКО СЕ САЧУВАТИ ОД МАЧКЕ.
У дискусији, први се јавио један млади миш.
– Предлажем да уведемо мишји самодопринос. Од тих пара ћемо купити велико звоно које ћемо окачити мачки о врат. Тада ћемо увек чути када мачка долази, па ћемо моћи на време да се разбежимо.
Тада се за реч јавио најстарији миш:
– Море, ја ћу сам звоно да купим, али ко ће га мачки о врат везати?

42
Била проповед у цркви, па попа рекао:
– Како је ко живео овде на земљи, тако ће му бити и на оном свету!
На то се деда Пера окренуо комшији, са којим је целог века чистио бунаре:
– Мој Панто, никад сувих гаћа!

 

УСКОРО НОВИ ЗАПИСИ…